Pitanje:
Selamun alejkum! Imam jedno pitanje za koje već neko vrijeme tražim odgovora pa se nadam inšAllah da ću ga i naći. Radi se o hatmi. Moje pitanje je da li se hatma može učiti za nekog drugog, na primjer za roditelje ako oni ne znaju arapske harfove ili za umrle kao što mnogi to rade? Zanima me koliko je to ispravno i sevap? Ili je hatma obaveza da je svako za sebe uči?
Odgovor:
We alejkum selam we rahmetullahi we berekatuhu
Ulema se po pitanju učenja Kur’ana bez nadoknade i njegova poklanjanja umrlim razilazi na dva mišljenja:
– prvo mišljenje da je to dozvoljeno, te da sevapi od tog učenja stižu umrlom. Ovo je mišljenje imama Ebu hanife i imama Ahmeda rahimehumullahu teala.
– drugo mišljenje je da to nije dozvoljeno i da sevapi tog učenja ne stižu umrlom i ovo je stav imama Malika i Šafije rahimehumullahu teala.
Prioritetnije mišljenje jeste drugo mišljenje iz sljedećih razloga:
– Nije poznato da su Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ili ashabi učili Kur’an i poklanjali ga umrlima a oni su naš uzor. Nemoguće je da mi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili ashabe preteknemo u nekom dobrom djelu jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ostavio ni jedno dobro djelo a da nas na njega nije uputio. Da učenje Kur’ana umrlom predstavlja dobro djelo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi to uradio i uputio svoj ummet na takvo djelo. Zatim, da je dobro djelo uradio bi ga bar neko od ashaba a mi nemamo ni jedne vjerodostojne predaje da je neko od njih učio Kur’an i poklanjao ga umrlim.
– Učenje Kur’ana i njegovo poklanjanje umrlim predstavlja ibadet kod onih koji to dozvoljavaju, a osnova u ibadetima jeste zabrana (tj. nije dozvoljeno činiti neki ibadet osim sa dokazom). A ako bi neko rekao nema šerijatskog teksta koji zabranjuje učenje Kur’ana umrlim kažemo: naprotiv postoji šerijatski tekst, a to su riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Ko u našu vjeru uvede ono što nije od nje to mu se odbacuje (bilježi ga Buharija).
– Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: ”Kada preseli sin Ademov prestane pisanje njegovih dijela osim u tri slučaja: Kada ostavi trajnu sadaku, znanje kojim se ljudi koriste i dobro dijete koje za njega moli (tj moli za oprost grijeha njegova oca) Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nas je ovdje uputio na stvari koje koriste umrlom pa je između ostalog spomenuo dovu a nije spomenuo učenje Kur’ana.
– Svrha i cilj objavljivanja Kur’ana jeste opomena i uputa onih koji su živi a ne njegovo učenje onima koji su preselili: Uzvišeni u prevodu značenja kaže: ”To je samo opomena i Kur’an jasni. Da opomena onoga ko je ziv i da zasluže kaznu nevjernici.” (Jasin: 69-70)
Što se tiče onih koji to dozvoljavaju njihov glavni oslonac jeste kijas (analogija), pa tako kažu da kako god umrlom stiže nagrada posta ili hadža isto tako stiže mu nagrada i učenja Kur’ana. Međutim, ovaj kijas je neispravan jer postoji razlike izmedu posta i hadža s jedne i učenja Kur’ana, s druge strane. Zatim niko od ashaba nije koristio ovaj kijas a da je ispravan pretekli bi nas u njemu. Zato šejhul islam Ibn Tejmije kaže: ”Nije bilo od adeta selefa da kada dobrovoljno klanjaju, dobrovoljno poste, dobrovoljno obavljaju hadž ili dobrovoljno uče Kur’an, da nagradu toga poklanjaju umrlim muslimanima. Zato ne treba skretati sa puta selefa jer je put selefa bolji i potpuniji.” (Ihtijaratu elilmijje 54. str. )
Na kraju, napominjem da se pomenuto razilaženje odnosi na učenje Kur’ana i njegovo poklanjenje umrlom bez nadoknade, a što se tiče učenja Kur’ana uz nadoknadu to je haram po koncenzusu uleme. Poznati hanefiski učenjak Ibn ebil Izz el Hanefi kaže: ”Što se tiče davanja imetka određenim ljudima da uče Kur’an i poklanjaju ga umrlom to nije radio niti dozvolio niko od selefa. Davanje nadoknade za takvo učenje je zabranjeno i u tome nema razilaženja.” (Šerhu el akideti et-Tahavijje)
A Allah najbolje zna.
Odgovorio: prof. Idriz Bilibani