Drugi vid oponašanja nevjernika o kojem govorimo, a koji predstavlja jedno od najgorih i najštetnijih poistovjećivanja, a to je ono čime su mnogi iskušani od ostavljanja šerijatskih propisa i uzimanje tagutskih sudova od laičkih nevjerničkih zakona oprečih šerijatu Muhammeda, sallAllahu alejhi ve sellem, u zamjenu za njih. Kaže Uzvišeni:
أَفَحُكْمَ الْجَاهِلِيَّةِ يَبْغُونَ ۚ وَمَنْ أَحْسَنُ مِنَ اللَّـهِ حُكْمًا لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ
„Zar oni paganski (džahilijjetski sud oprečan šerijatu) žele? A ima li boljeg suda od Allahova za narod koji čvrsto vjeruje.“ (El-Maide, 50)
I kaže isto tako:
أَمْ لَهُمْ شُرَكَاءُ شَرَعُوا لَهُم مِّنَ الدِّينِ مَا لَمْ يَأْذَن بِهِ اللَّـهُ
„Zar oni imaju ortake koji im u vjeri propisuju ono što Allah nije dozvolio.?“ (Šura, 21)
Sebebom ovog poistovjećivanja sa nevjernicima sa pravoga puta je skrenula jedna skupina ljudi, a veliki broj njih je to dovelo do riddeta i izlaska iz okrilja islama u potpunosti. Suđenje nekim drugim sudom mimo Poslanikova, sallAllahu alejhi ve sellem, predstavlja veliku zabludu i veliki nifak, jer Uzvišeni kaže:
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ يَزْعُمُونَ أَنَّهُمْ آمَنُوا بِمَا أُنزِلَ إِلَيْكَ وَمَا أُنزِلَ مِن قَبْلِكَ يُرِيدُونَ أَن يَتَحَاكَمُوا إِلَى الطَّاغُوتِ وَقَدْ أُمِرُوا أَن يَكْفُرُوا بِهِ وَيُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَن يُضِلَّهُمْ ضَلَالًا بَعِيدًا
„Zar ne vidiš one koji tvrde da vjeruju u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno prije tebe kako žele da im se pred tagutom sudi, a naređeno im je da ne vjeruju u njega. A šejtan želi da ih u veliku zabludu navede.“ (En-Nisa, 60)
Potom je Uzvišeni negirao iman onome ko se prilikom spora ne vraća sudu Poslanika i nije zadovoljan njime (sudom Poslanika) niti je njegovo srce smireno tim sudom tako da u njemu nema nimalo sumnje da je Poslanikov sud istina kojem je obaveza pokoriti se nutarnje i spolnje. Pa kaže Uzvišeni zaklinjući se Sobom:
فَلَا وَرَبِّكَ لَا يُؤْمِنُونَ حَتَّىٰ يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ ثُمَّ لَا يَجِدُوا فِي أَنفُسِهِمْ حَرَجًا مِّمَّا قَضَيْتَ وَيُسَلِّمُوا تَسْلِيمًا
„I tako Mi Gospodara tvoga, oni neće biti vjernici dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dušama svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne pokore.“ (En-Nisa, 65)
A koliko je samo danas onih koji su okrenuli leđa propisima Muhammedova šerijata a posebno u državama u kojima je zavladala nevjernička „sloboda“ te su olahko ostavili ono što je Allah objavio svome Poslaniku od Knjige i mudrosti i umjesto suđenja njima počeli suditi laičim zakonima za koje Allah nikakva dokaza nije objavio a koji su preuzeti od nevjerničkih država ili taguta koji se poistovjećuju sa njima a koji se pripisuju islamu a daleko su od njega.
Ono što je još gore čak i od postupka munafika jeste govor nekih ljudi danas koji kažu da ih rad po šerijatu unazađuje od toga da sustignu nevjernike i njima slične od Allahovih neprijatelja a to je očit riddet (otpaništvo od islama). Allaha molimo da njima i svakom ko nije zadovoljan šerijatom Muhammeda podari onoga ko će se prema njima odnositi poput Ebu Bekra prema njihovoj braći ranije.
Od vidova odbacivanja šerijata jeste i ono što radi veliki broj onih koji se pripisuju islamu od mijenjanja šerijatski preciziranih kazni za kaznu zatvorom, oponašajući time kafire i Allahove neprijarelje. Takav postupak predstavlja potvrdu riječi Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem: „Spone islama će biti rušene jedna za drugom i kad god se jedna spona sruši ljudi će se uhvatiti za drugu. Prva spona koja će se srušiti jeste sud (po šerijatu) a zadnja namaz.“ Hadis bilježi imam Ahmed, njegov sin Abdillah, Ibn Hibban u svom Sahihu i Hakim u Mustedreku.
Autor: Šejh Hamud ibn Abdillah et-Tuvejdžiri
Iz djela: El-Idahu vet-tebjin lima veka’a fihi el-ekserun min mušabeheti el-mušrikin
Preveo sa arapskoga jezika: Idriz Bilibani, prof. fikha