Allahov Poslanik, sallAllahu ‘alejhi ve sellem, dozvolio je onome ko se želi oženiti da prvo vidi svoju izabranicu. (Muslim br. 1 424; Nesai, 6/77: od Ebu Hurejre, r.a)
Mugire ibn Šu’be, r.a., zatražio je od Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi ve sellem., mišljenje od ženi sa kojom se imao namjere vjeriti, pa mu je Poslanik, sallalahu ‘alejhi ve sellem., rekao: “Vidi je, jer ćete se tako najbolje zbližiti.” Mugire je otišao do njenih roditelja i obavijestio ih o Poslanikovoj poruci, a njima kao da ne bi drago. Čuvši to, djevojka koja je bila u sobi, reče:” Ako ti je Allahov Poslanik, sallAllahu ‘alejhi ve sellem., naredio da me vidiš, onda me vidi ; u suprotnom, kunem te Allahom da me ne gledaš.” Ona je taj njegov postupak smatrala isuviše krupnim. Mugire joj je rekao: “Vidio sam je, pa smo se nakon toga i venčali.” (Ahmed, Tirmizi, Nesai, Ibn Hiban. Hadis je sahih, od Mugire ibn Šu’be, i Džabira r.a., i Ebu Hurejre, radijellahu ‘anhu.)
Aiša, r.a., upitala je Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi ve sellem., treba li ili ne treba zatražiti pristanak djevojke (misli se na djevicu) čiji su je roditelji željeli udati. “Treba”, odgovorio je. Aiša je rekla:”Djevojka se, kada se upita, obično zastidi.” Reče: “Njena šutnja je znak njenog pristanka.” (Buhari, Muslim, Nesai od Aiše r.a)
Postupamo prema ovoh fetvi:”Da se od djevojaka prilikom udaje mora tražiti njena dozvola.”
Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallAllahu ‘alejhi ve sellem., da je rekao: “Udavana žena prilikom udaje ima veće pravo na odluku od svoga staratelja, a djevojka se pita za dozvolu o udaji. Njen pristanak je njena šutnja.” (Muslim, Tirmizi, Nesai, Ebu Davud od Abdullaha ibn Abbasa r.a)
Allahov Poslanik, sallAllahu ‘alejhi ve sellem , naredio je da se od djevojke mora tražiti njena dozvola za udaju, a zabranio je da je staratelji udaju bez njene saglasnosti i dao pravo izbora onoj koja se udaje a nije upitana za dozvolu.
Neka žena je došla Allahovom Poslaniku, sallAllahu ‘alejhi ve sellem., i rekla: “Moj otac me udao za amidžića, želeći time popraviti svoje materijalno stanje.” Poslanik, sallalahu ‘alejhi ve sellem., joj je prepustio da ona odabere. Međutim, ona je rekla:”Ja sada prihvatam očevu odluku, ali sam ovim htjela upozoriti žene da ih njihovi saratelji nemaju pravo prisiliti na udaju.” (Ahmed, Nesai)
Nakon smrti Osmana ibn Ma’zuna, ostala mu je kćerka, koju je njen amidža Kudame, bez njene volje i saglasnosti, udao za Abdullaha ibn Omera. Prezirala je brak sa njim, a željela je da se njome oženi El-Mugire ibn Šu’be. Amidža ju je razveo od Ibn Omera i udao je za El-Mugiru. Tada je rekao: “Ona je sirotica i ne može se vjenčati bez vlastitoga pristanka.” (Ahmed u Musnedu, Hejsami u Medžme’a ez-Zavai’d, kaže”Bilježi ga Ahmed, a njegovi prenosioci su pouzdani.)
Izvor:’Poslanikove fetve’
str:175-180
Ibn Kajjim El-Dževzijje
Obrada: www.stazomislama.com
naslov je od stazomislama