Hafiz Ebu Muhammed Abdur-Rahman, poznat kao Ebu Šame, u svojoj knjizi El-Havadisu vel bide’u, kaže: “Gdje god se spominje obaveza i naredba pridržavanja džemata, pod tim se misli na pridržavanje istine i njeno slijeđenje pa makar broj onih koji se drže istine bio mali, a broj onih koji joj se suprostavljaju veliki.
To zbog toga što je hak (istina) ono na čemu je bio prvi džemat od vremena Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, i njegovih ashaba, tako da se ne treba osvrtati na mnoštvo sljedbenika batila (zablude) nakon njih.
Amr ibn Mejmun el-Evdi kaže. ‘Družio sam se sa Muazom (tj. Ibn Džebelom) i nisam se odvajao od njega sve dok ga nije zatrpala zemlja (tj. dok nije preselio). Zatim sam se nakon njega družio sa najučenijim čovjekom Abdulahom ibn Mesudom, pa samga čuo kako kaže: ‘Držite se džemata, jer je Allahova ruka sa džematom.’ Zatim sa ga jednog dana čuo kako kaže: ‘Biće vladara koji će odgađati namaz, vi klanjajte namaz u njegovom vremenu i to je farz, a zatim ga klanjajte sa njima kao nafilu.’ Pa sam rekao: ‘O ashabi Muhameda, sallAllahu alejhi ve selem, ne znam šta nam govorite!’ ‘Zašto’ – upita Abdullah ibn Mesud? Rekoh: ‘Naređuješ mi džemat i podstičeš na njega, a zatim mi kažeš da namaz klanjam sam kao farz a potom da ga klanjam sa džematom kao nafilu?!’ On mi tada reče: ‘O Amre, mislio sam da si najučeniji čovjek u ovom mjestu, znaš li šta je džemat?’ ‘Ne’ – odgovrih ja. ‘Većina ljudi je napustila džemat, džemat je ono što se poklapa sa istinom pa makar bio sam’ – odgovori on.
U drugom rivajetu stoji da je Abdullah ibn Mesud, radijAllahu anhu, rekao: ‘Džemat je ono što se poklapa sa pokornošću prema Uzvišenom Allahu’.”
Nuajm ibn Hamad kaže: ”Kada se pokvari džemat onda se drži onoga na čemu je bio džemat prije nego li se pokvario pa makar bio sam, jer si ti tada džemat.” (Predaju bilježi Bejheki i drugi)
Sa arapskog preveo: Idriz Bilibani / jul 2010 god